Navedi tri stvari koje na ovom svetu nemaju rok trajanja

Sunčano jutro. Budim se. 11 sati. Šta? Ne mešaj se u moje gledanje na pojam jutra, jutro je za mene onaj period od trenutka ustajanja iz kreveta do završetka ispijanja prve kafe. Doooobro, ajde. Neka ti bude. Idemo ispočetka.Sunčan dan. Budim se. 11 sati, Kuvam kafu i palim TV. Prespavao sam jutarnji program. Ništa, palim teletext, da vidim vesti. Dobro bre, znam da sam jedini čovek na svetu koji čita vesti sa teleteksta pored živog interneta. Tako mi je došlo tog jutra. Zašto moram sve da radim onako kako je najbolje, kako je najlakše? Evo, na primer, danas ću ispuniti svoje slobodno vreme tako što ću napraviti dan muzeja, moj lični dan muzeja! Šta? Ne noć, dan. Pa dan zato što je te večeri kad je noć muzeja svuda tolika gužva da nikad ne uspem da vidim sve što me interesuje! A i hoću da bude drugačije! Nego, odakle da počnem... Koji to muzej još nikad nisam posetio? Evo na primer, muzej nameštaja! A i najbliži mi je. Tu sam, stigao sam. Krećem redom: natkazne, cipelarnici, čiviluci, stolovi razni, stolice, kreveti, fotelje, vitrine... Bila bi to obična gomila starog i bezvrednog nameštaja, dotrajalog i pohabanog, da svaki komad, tj. eksponat nema pored sebe tablu sa nekim objašnjenjem, posvetom. Svaki od njih ima svoju životnu priču. Ne, na tablama nisu ispisane te životne priče, već samo po neka misao kojom se taj komad nameštaja obraća posetiocu. A tako je i zanimljivije, natera posetioca na razmišljanje, zainteresuje ga i navede da on u svojoj glavi kreira priču. Evo, na primer, pored ovog kreveta piše "Navedi tri stvari koje na ovom svetu nemaju rok trajanja". Pa odgovor je jednostavan: med, rakija i nada. Da budem iskren, iznenađen sam. Ja sam mislio da ćeš prvo da se uhvatiš za rakiju, a ne za med. Pa eto, nema rok trajanja. Tehnološki nema. Neograničeno. Zbog toga što je pčela najpametnija životinja. Ne znam zašto, tako kažu. Verovatno zato što gleda svoja posla i tako uspeva da napravi taj savršen proizvod. A rakija? Pa jeste, u pravu si, nju pravi čovek, koji je itekako nesavršen. Ali rakiju je izmislio đavo! I vidiš koliko godina već traje! I trajaće neograničeno. Zato je tu nada. Nada je izmišljena odmah posle rakije. Nju je izmislio čovek verujući da će uspeti da se izbori sa đavoljim izumom, a to samo potvrđuje da je čovek kao biće daleko od savršenstva. A opet je sticajem okolnosti uspeo da izmisli tako savršenu, besmrtnu stvar kao što je nada. I onda ju je, naravno, raširio u sve aspekte svog života. Jeste, u sve. Da, to je slučaj kod svakog čoveka. Da, i kod onog čoveka koji voli. Pogotovo kod onog koji voli nešto što mu je nedostižno. Kod njega je nada baš izražena i ona mu daje glavnu snagu da istraje u ljubavi.

* * * * *

Uh, ti i tvoja pitanja... Jeste, nadaju se i oni koji piju rakiju medovaču. Ne, pčele se ne nadaju. One samo beru med i ne interesuje ih da se nadaju da će jednog dana uspeti da preskoče taj nivo proizvodnje meda i unaprede svoju tehnologiju da odmah naprave rakiju medovaču. Rade samo ono što najbolje umeju - prave med. I zadovoljne su, nemaju potrebe za nadom. Eh da, konačno da se složimo, svet bi bio mnogo lepše mesto i mnogo više stvari ne bi imalo rok trajanja "kada bi svi radili samo ono što umeju".