Kad bi svi radili ono što umeju

Mislilac da misli, trgovac da trguje, svirač da svira, pevač da peva, a svi zajedno da se ne mešaju u politiku koju političar vodi. Još su Aristotel i Platon pisali o tome, i što bih sad ja raspredao o nekakvoj zemlji Dembeliji u kojoj su svi srećni i rade samo ono što znaju.

Kažu ljudi, mada to i ne mora da bude istina, da dobri Bog, kad god se neko rodi, iz svoje torbe koju vucara sa sobom, podari tom nekom samo jedan talenat. Da ga čuva i neguje, usavršava sve dok ne postane majstor svog zanata. E sad, velika većina nas se na tom putu izgubi. Pa onda mislioci trguju, svirači pevaju, pevači misle, a svi zajedno vode politiku jer političari toče piće netalentovanim pijancima iza nečijeg tuđeg šanka.

I sve se poremeti. Tvoje zvezde koje su ti datumom, satom i minutom određene, uzeo je neko drugi, a tebi opet pripala neka druga zvezda sa kraja Kumove Slame. I onda celog života jurimo taj jedan talenat koji nam je predodređen. 

A šta bi se zaista desilo kad bi svi radili ono što umeju? Definitivno bi to bio jedan dosadan svet. Nema novih iskustava. Razgovori bi se svodili na to kakvo će biti vreme, i to samo onda kad je meteorolog prisutan. Ne bi bilo pozitivnih i negativnih kritika, jer, ko sme majstoru svog zanata da kaže kako bi njegovo novonastalo delo moglo da bude bolje ili gore. Svi bi živeli u ćutanju i prividno uživali u svojim životima bez grešaka. 

A svet je na greškama utemeljen. Dva atoma su se greškom sudarila i nastao je kosmos. Eva je ubrala jabuku, iako to nije bio njen posao. Kolumbo je pronašao Ameriku tražeći Indiju. (To je jedna od većih grešaka.) A Amerika nije dobila ime po njemu nego po nekom drugom. Opet greška. Pa onda svi ratovi koji su se ikad vodili. Greška do greške.

I neka mi neko kaže da živimo u nezanimljivom svetu. Ako vam je svet nezanimljiv i ubeđeni ste da radite ono što morate, a ne ono što volite, skinite okove prosečnosti i pokušajte da uradite nešto što će biti samo vaše. Napišite pesmu! Napregnite moždane vijuge i prospite neku misao u etar! Pevajte dok se tuširate! Možda ste novi Pavaroti. Ušetajte se u skupštinu i pokažite onim klipetama gde greše. Možda će baš vas da poslušaju. ŽIVITE! Jer je to jedini i pravi univerzalni talenat koji nam je podaren! Sve ostalo su sitnice!

I kao post scriptum, za mog kuma koji se moli Bogu da mu ne zadam neku nezgodnu temu evo sledećeg naslova: "Strah od prosečnosti: iliti kako stručno nazvati ovu fobiju i kako se lečiti od nje?"