Protežem se, polako razvlačim kapke. Tmurno jutro, nema sunčevih zraka da se ušunjaju u sobu i izmame mi osmeh. Opet moram sam da nađem razlog... Pogledom šajatim po sobi u potrazi za nekim detaljom koji će me nasmejati i dati mi volju da i danas ustanem iz kreveta i krenem u potragu za novim avanturama: Zvučnici? Jok, nema muzike iz njih. Fotelja? Nešto mi se tekstura mebla ne uklapa u najavu današnjeg raspoloženja. Šolja? Ne, u njoj je kafa od juče. Cveće? Otkud opet cveće u mojoj sobi, dokle ću morati da se borim sa ljubiteljima hortikulture oko sebe?Akreditacija glumca u telenoveli? Opa, MOŽE! Evo ga osmeh! Idemo!
Meksiko, vrućina. Farenhajti otišli u visine (kod njih vrućinu ne prouzrokuju celzjusi, nego farenhajti), odakle lagano teraju znoj na čelo. Gledam oko sebe - nigde da vidim neku lepu curu! Kakva je ovo telenovela kad na vidiku nema neke lepotice, makar ona bila neka zla snajka čiju biografiju drže pod ključem kao najveću tajnu koju planiraju da izvuku kao džokera za preokret. Moram nešto da preduzmem! Uh, kako me je zasvrbela ogrebotina na ruci... Pre neko veče sam na nagovor prijatelja išao u ilegalnu akciju ljuljanja u naselju El Sehto Uno Blohe. I lepo je pisalo da je dozvoljeno za decu do 14 godina, ali nije pisalo šta se desi ako se ljulja neko stariji - ljuljaška ga izbaci direktno na beton, a prijatelji mu se smeju kad oguli kožu. Dobro, sad imam dobar izgovor i još bolji razlog za odlazak u apoteku. Tamo provereno mora da radi neka lepotica!
I stvarno - sa druge strane stakla u apoteci ozari me osmeh lepe Huanite. Prelepe. Toliko lepe da srce krenu napred u nameri da razbije staklo, a moć govora se momentalno oduze! Pokušavam da progovorim, ali mi nikako ne polazi za rukom. Tj. jezikom. Počinjem gotovo nesvesno da se češkam po glavi. Huanita razvlači široki osmeh i, sigurna da ima rešenje za moj problem, iz vitrine mi vadi šampon protiv peruti. I to od one sorte koju reklamiraju na TV-u, za glavu i ramena. Kaže da je njoj pomogao kada je mučilo rame, i da je sigurna da će meni pomoći za glavu. U tom trenutku dramska pauza u mom mozgu. Trenutak spoznaje velike, nemerljive kosmičke sile u toj šamponskoj vezi između lepe Huanite i mene. Zaboravljam na ogrebotinu na ruci i prihvatam činjenicu da me svrbi glava. Nabacam terminatorski osmeh na lice (a la "I'll be back"), grabim šampon i istrčavam iz apoteke.
Dok užurbano koračam ka stanu, razmišljam kako da organizujem ostatak serije (kulminaciju, razradu i happy end) i kako sve to da realizujem i smestim do 19:30, kada počinje drugi dnevnik. Da vidimo, treba da nađem zlu, a opet dovoljno bogatu tetku koja bi se, u saradnji sa mojom zavidnom sestrom od polu-strica, dovoljno snažno i bučno usprotivila mojoj želji da se oženim lepom Huanitom. Treba da nađem ujku, koji je, iako po školskoj spremi baštovan, predsednik sindikata majstora za veš mašine čiji je glavni cilj da se zabrani proizvodnja i prodaja Calgona. Potrebna mi je i jetrva moja kume koja je u mladosti bila toliko zaljubljena u Huanitinog oca, da mu je na prag nosila sto jednu princes krofnu. Kuma je inače prvoklasna zavodnica - udavača koja je imala nameru da obrlati brata od vlasnika apoteke, inače zemljoposednika i drugog po veličini uzgajivača kafe u srezu, na čijim plantažama je rasla isključivo "3 u 1" sorta kafe. I tako još neke likove...
U svom tom planiranju stižem kući i vidim da nemam tople vode u bojleru. Preskačem ritual psovanja po spisku kako bih dobio na vremenu i iz istih stopa se upućujem kod komšinice prekoputa. Već sam brisao kosu njenim lila peškirima i uvek sam posle toga dobijao neku inspiraciju. Penjem se uz stepenice (njen lift radi samo niz gravitaciju) i već se psihički pripremam za nalet ideja i razmišljam koju bih ulogu mogao da joj dam. Otvara vrata. Kosa joj je neobično kovrdžava, a oči opet zrače tim karakterističnim sjajem, uvek istim kad je u nekoj dilemi. Momentalno zaboravljam na svoj scenario i pitam je šta je muči, a ona će: "Kako se satu nikad ne zavrti u glavi?"
